Prolećna sadnja voćaka – Kada i kako se obavlja!

Prolećna sadnja voćaka – Kada i kako se obavlja!

Sadnja predstavlja važnu meru pri podizanju voćnih zasada od koje u velikoj meri zavisi kvalitet budućeg voćnjaka. Sadnja na jesen predstavlja najbolji vid sadnje, a pripremu zemljišta treba obaviti dva do tri meseca ranije. Međutim, ne treba zanemariti i jako dobre rezultate koji se postižu i kod prolećne sadnje.

U poređenju sa jesenjim, ova sadnja ima prednost iz tog razloga što već pripremljeno zemljište postaje rastresitije, mekše i podesnije, jer je preko zime izloženo uticaju mrazeva. Ako se u proleće zakasni sa sadnjom, primanje je lošije, sadnice se lošije razvijaju, a vegetaciju počinju kasnije. Može se reći da je prolećna sadnja više rizična, jer njeno odlaganje zbog vremenskih uslova dovodi do kretanja vegetacije, što prouzrokuje slabiji porast nakon sadnje i slabiji prijem sadnica.

Ukoliko su povoljni vremenski uslovi, prolećna sadnja može da obezbedi dobar prijem i rast voćnih sadnica. Međutim, ako zbog nepovoljnih vremenskih uslova zakasnimo sa prolećnom sadnjom, najbolje je sadnice smestiti u hladnjaču na temperaturi od 1 do 3 °C, a koren prekriti sa vlažnim peskom ili vlažnom piljevinom. Ovako čuvane sadnice nije preporučljivo saditi pri visokim temperaturama, jer mogu doživeti toplotni stres, koji se negativno odražava na prijem i porast sadnica.

NA KOJI NAČIN POSADITI VOĆKU U PROLEĆE
Nakon razmeravanja i markiranja sadnog mesta potrebno je da se do svakog sadnog mesta donese predviđena količina stajskog i mineralnog đubriva.

Osim ovog za sadnju je potrebno pripremiti alat, burad ili kofe za pripremanje kaše za kvašenje korena, a često je potrebno obezbediti i vodu za navodnjavanje nakon sadnje. Na nerigolovanim površinama kopaju se veće rupe prečnika 1 do 1,5 m, a dubine 0,6 do 0,7 m. Najbolje je rupe kopati mesec ili dva pre sadnje. Na rigolovanim površinama kopaju se rupe dubine i širine 40 do 50 cm.

Rupe se kopaju uvek u pravcu reda i uvek sa iste strane markera (kočića). Na samoj parceli vrši se pregled sadnica, rezidba korena i tretiranje korena sa kašom od gline i goveđe balege razblažene sa vodom. Slomljeni i oštećeni koreni se uklanjaju do zdravog mesta, a zatim se svi skraćuju na oko 30 cm od korenovog vrata. Ovako pripremljena sadnica se nosi do sadnog mesta i sadi.

Rezidba sadnica je obavezna mera u ovom periodu. Kao minimalna visina debla kod proizvodnih zasada se smatra 50 cm jer je to minimum koji omogućava normalno izvođenje agrotehničkih mera. Ako se visina debla planira na 50 cm, onda se sadnica oreže na 70 cm (20 cm visine služi za formiranje ramenih grana krošnje stabla).

Najniže grančice do 20 cm od korenovog vrata orezuju se do osnove, a grančice koje se nalaze na visini sadnice od 20 do 50 cm se orezuju tako da se od njih ostavi jedan pupoljak. Grančice u gornjih (poslednjih) 20 cm se režu na 3 do 4 pupoljka i služe za formiranje krošnje.

Poželjno je da se sve sadnice odmah nakon sadnje tretiraju sa nekim od fungicida, a samo gornji presek se premazuje sa kalemarskim voskom. U ovom periodu za mlade voćke opasnost mogu predstavljati i neke životinje. Zasadi se štite pre svega podizanjem ograda oko njega sa pletenom žicom.

Za manje zasade preporučuje se zaštita svake voćke posebno, postavljanjem 3 – 4 kolca oko nje i ograđivanjem iste sa pletenom mrežom. Postoje i specijalne perforirane cevi od polutvrde plastike koje se ukopavaju plitko u zemljište i postavljaju oko debla do prvih ramenih grana.

Oni se uklanjaju tek nakon 3 do 4 godine kada stablo dobije plutasti sloj. Za odvraćanje zečeva i drugih životinja stablo se premazuje ili prska sa rastvorom od sumpora, loja, balege, krvi i sličnih materija koje odbijaju ove životinje svojim neprijatnim mirisom, dok se štetni miševi uništavaju rodenticidima.

Izvor: www.savjetodavna.org mr. Ilija Čukić

Leave your thought

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Login

Lost your password?