Trešnja
Trešnja je najčešće visoka oko 20 metara i predstavlja jednu od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu. Plodovi su joj veoma ukusni, i upotrebljavaju se u svežem i u prerađenom stanju.
Oplemenjivanjem i veštačkom selekcijom stvoren je veliki broj različitih sorti trešanja. Kada se bira parcela radi podizanja zasada trebalo bi voditi računa o pojavi kasnih prolećnih mrazeva.
Kod intenzivnog gajenja trešnje, neophodno je duboko, dobro drenirano i plodno zemljište. Ako tlo ima slabu prozračnost, to bi moglo da uzrokuje da koren počne da truli.
Najvažniji proces čitavog toka vegetacije kod trešnje, jeste oprašivanje. Uspešnost ovog postupka uslovljena je adekvatnom količinom vitalnog, kompatibilnog polena, kao i od pravilnog nanošenja polena na žig tučka; takođe, važna je klijavost korena, rast polenovih cevčica, kao i prodor koji dovodi do oplodnje i razvoja ploda.
Vrste trešnje su: trešnja Burlatova rana, Regina, Kordia, Samberst, Germedovska, Hedelfingerova, trešnja Bing, Karmen, Lapins, trešnja Draganova žuta, Lionska rana, Stela, Lambert, trešnja Van, Sumit, Vega, Nju star, Benton, Peni, trešnja Crni džin.
