Višnja
Višnja spada u listopadno-drvenaste koštičave sadnice voća, i veoma je zahvalna zbog toga što je vrlo rentabilna sadnica, skromnih zahteva.
Osim toga, nije previše osetljiva kada su u pitanju zimski mrazevi a najbolje će uspevati u onim područjima koje odlikuje manje padavina.
Sadnice višnje karakteriše plitak korenov sistem, a razvijen je koliko i kruna sadnice. Divlja trešnja i sopstveni koren se koriste za podlogu. Višnja će rano roditi, rod je obično obilan i redovan. Plodovi višnje se koriste u industrijskoj preradi i u svežem stanju.
Svoje najbolje rezultate, višnja pokazuje u umerenokontinentalnoj klimi. Sorte višnje su obično samooplodne.
Spomenimo i štetočine koje napadaju višnju, a to su najčešće višnjih surlaš, trešnjina muva, gubar, lisne vaši, dudovac i druge. Bolesti višnjinog drveta – pegavost lišća, padež cveta i grančica (monilija), rešetavost lišća…
Razlikujemo: višnja Šumadinka, višnja Keleris 16, Hajmanova konzervna, Reksele, Keleris 14, Erdi Botermo, Uj Fehirtes, Meteor, Oblačinska višnja, višnja Čačanski rubin i Španska višnja.
