Koje je najtraženije voće?

Izvoz

Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti. Među prvih 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze se 3 voćne vrste: malina na 3. mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na 4. mestu sa 122,4 miliona dolara i smrznuta višnja na 8. mestu sa 59,2 miliona dolara. Takođe, u 2018 godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ha, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po ha. Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva.

Borovnica

Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Po 1 ha računajući zemljište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kg su oko 2 evra. Po ha može da se ostvari i do 18 tona Cena borovnice u poslednje 3 godine kod vrhunskih proizvođača je bila u proseku oko 5,5 evra. Kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u 5 godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje 1 ha borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra

Sama obrada i priprema zemljišta, za sadnju jednog hektara voća košta oko hiljadu evra, koliko je potrebno za kupovinu đubriva. Za nabavku sadnog materijala treba 600 do 750 evra.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 eura, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija AP Vojvodina daju oko 50 odsto.

Često postavljana pitanja

Zasad jabuke

Podizanje zasada jabuke sa kupovinom sadnica, sistemom protiv izmrzavanja, rasprskivačima, navodnjavanjem košta od 40.000 do 50.000 evra. Ukoliko se kopa bunar potrebno je izdvojiti još novca. I za podizanje jednog hektara borovnice potrebno od 40.000 do 50.000 evra, stim što se sada sadnica nalazi u saksiji pa tako dolazimo do iznosa koji se bliži i cifri od 80.000 evra jer je neophodno obezbediti supstrat, zaštitne mreže.

Zasad lešnika

Ukoliko je ovu lešnik želi da gaji poljoprivredni proizvođač njega će podizanje jednog hektara koštati oko 7.000 evra, a ukoliko prozvođač poseduje samo parcelu ulaganja dostižu cifru od 10.000 evra, koliko košta i hektar pod jagodom.